Srpkinje danas OVO OBAVEZNO RADE! Slavimo veliki praznik, a PRAVI VERNICI OVO STROGO POŠTUJU, nikako ne valja...
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Nikitu. Sveti Nikita je rodom od Gota, učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaseljenskom Saboru. Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada Sveti Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti. Mučen strašnim mukama
SPC slavi Svetog velikomučenika Nikitu: Ovi običaji naročito važe za žene
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Nikitu. Sveti Nikita poticao je od Gota i bio je učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru. U vreme kada je gotski knez Atanarik započeo progon hrišćana , Sveti Nikita se hrabro suprotstavio, javno osudivši kneza zbog njegovog bezboštva
Sutra JEDNU STVAR NIKAKO NE SMETE DA RADITE! Slavimo velikog zaštitnika doma, A OVO SE NE KRŠI NI POD TAČKOM RAZNO
Pravoslavni vernici 28. septembra obeležavaju spomen na Svetog velikomučenika Nikitu , velikog svetitelja i mučenika iz 4. veka, koji je u hrišćanskoj tradiciji ostao upamćen po svojoj nepokolebljivoj veri, duhovnoj snazi i čudotvornim molitvama. U narodnoj tradiciji, praznik Svetog Nikite vezuje se za prelazni period jesenjih dana, kada se priroda
NOSIO JE IKONU BOGORODICE NA GRUDIMA DOK SU GA MUČILI: Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Svetog velikomučenika Nikitu
Sveti velikomučenik Nikita , koga Srpska pravoslavna crkva proslavlja 28. septembra, postradao je zbog vere u Hrista u vreme progona hrišćana u Gotskoj zemlji. Bio je Got po poreklu i učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Kada je gotski knez Atanarik počeo da progoni hrišćane, Sveti Nikita otvoreno
OŽIVELA MISTERIJA STARA 1.700 GODINA: Nova arheološka istraživanja potvrdila reči iz Jevanđelja o Časnom Krstu na kome je Isus raspet
Ovogodišnji praznik Vozdviženja Časnog Krsta , koji se proslavlja 27. septembra, obeležava se u godini u kojoj se navršava 1.700 godina od 326. godine, kada je, prema crkvenom predanju, sveta Jelena stigla u Jerusalim i započela potragu za Krstom Gospodnjim. Arheološka istraživanja u Hramu Vaskrsenja Hristovog započeta su tokom radova na obnovi poda
UVEK SILA LJUBAVI, NIKAD SILA OSVETE: Patrijarh Porfirije na Krstovdan poslao važne poruke vernom narodu
Na praznik Vozdviženja Časnog Krsta , verni narod okupio se u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde je svetu Liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije. U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio je o Časnom Krstu kao putokazu koji čoveka vraća Hristu, dok je patrijarh Porfirije na kraju Liturgije pozvao vernike da Krst u svom životu ne vezuju za osvetu,
ZAŠTO SE NA KRSTOVDAN POSTI? Otac Jevgenije objašnjava da se odgovor krije u samom Krstu
Na Vozdviženje Časnog krsta , Krstovdan, u hramovima se iznosi Časni krst , vernici mu se poklanjaju, a praznik se proslavlja kao jedan od dvanaest velikih praznika Pravoslavne crkve. Ipak, kada dođe vreme za trpezu, praznična radost ima drugačiji oblik: Vozdviženje Časnog krsta Gospodnjeg je strogo posni dan. Zašto se na dan tako velikog praznika
KO JE KO NA IKONI VOZDVIŽENJA ČASNOG KRSTA: Pogledajte pažljivo, svaka figura ima svoje mesto i posebno značenje
Na ikoni Vozdviženja Časnog Krsta sve je podređeno jednom prizoru: Krst se uzdiže iznad okupljenog vernog naroda. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog prikaza krije se mnogo više detalja. Ko je jerarh koji drži Krst, ko su dvojica đakona uz njega i zašto se sa leve i desne strane pojavljuju Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena? Odgovor počinje
Jesenji Krstovdan – Vozdviženje Časnog krsta
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu
