Danas se obeležava Tucindan , narodni praznik koji prethodi Božiću. Dan pred Badnji dan, 5. januara, srpska tradicija nalaže da se spremi pečenica za Božić, ali i obave druge pripreme za najradosniji hrišćanski praznik, koji se u našoj zemlji slavi 7. januara. Na Tucindan se kolje prase, čije meso će se naći na božićnoj trpezi . Ovaj ritual potiče
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Tucindan, praznik pred Badnji dan, kada se priprema hrana za Božić. Na Tucindan se priprema meso za božićnu pečenicu . Prema narodnom verovanju od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće. U gradovima se meso kupuje, a u selima se prase ili jagnje za pečenicu odredi znatno ranije i hrani posebnom
Два дана пред Божић је Туциндан или Туцје, дан када се коље и припрема печеница. Некада се тукла крупицом соли, а тек потом ошамућена клала, па отуда и име – Туциндан. У градовима месо се купује, по селима прасе или јагње намени се знатно раније и храни посебном храном. Уз то, неко још коље и ћурку, гуску или кокош. "Божићњар" се пече сутра, на Бадњи
Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava Tucindan, praznik koji se slavi dva dana pred Božić i koji je posvećen pripremama za najradosniji hrišćanski praznik – Rođenje Hristovo. Tucindan prethodi Badnjem danu i tradicionalno je vezan za pripremu božićne trpeze, pre svega pečenice, koja se jede na Božić kao prva mrsna hrana posle šestonedeljnog
Sutra je Tucindan, drugi dan pred Božić , datum koji u narodnoj tradiciji označava početak završnih priprema za najradosniji hrišćanski praznik. Upravo za Tucindan se, po običaju, priprema pečenica - meso koje će se naći na božićnoj trpezi kao prvo mrsno jelo posle dugog, šestonedeljnog Božićnog posta. U našem narodu ovaj dan je vezan za klanje, odnosno
Božićna česnica je jedan od najlepših običaja u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, priprema se uoči Božića, a svaki njen detalj nosi bogatu simboliku ljubavi, vere i zajedništva. Iako recepti variraju, osnovna pravila su jasna, jednostavni sastojci, pažljiva priprema i mnogo ljubavi koja se prenosi kroz generacije. Recepti Pre česnice ide badnjača: Starinski
Последња недеља уочи Божића у српској традицији посвећена је очевима, а обичај њиховог „везивања“ симболично повезује породицу и дом. Етнолог Александар Репеџић објашњава да тај обичај наставља низ који је започет празницима посвећеним мајкама и деци. 51511514 Разговор Николине Ракићи Александра Репеџића „Деца данас везују очеве, симболично, да би
Verovanja i praznovanja srpskog naroda vekovima unazad i danas drastično su izmenjena. Ipak, Badnji dan , badnjak, česnica za Božić i proslavljanje Badnjeg dana i Božića do danas su ostali najbitniji praznici kod našeg naroda. Dr Vesna Marjanović , etnolog i antropolog, samo za Srećne objasnila je simoboliku svega. - Kod nas je badnjak zapravo sveto
