Dok se radnici u Srbiji decenijama trude da sakupe što više staža verujući u mirnu starost, primer jednog Beograđanina izazvao je pravu pometnju. On je nakon 27 godina rada otkrio da mu je penzija tek za oko 5.000 dinara veća od najnižeg iznosa, dok njegov kolega sa deset godina manje staža prima gotovo istu sumu. Ovaj slučaj otvorio je pitanje koje
Mnogi preduzetnici nakon odlaska u starosnu penziju odluče da nastave sa radom u svojim radnjama ili firmama. Međutim, jedno od najčešćih pitanja jeste da li u tom slučaju i dalje imaju obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Odgovor na ovu dilemu objavio je Glas osiguranika, informativno glasilo Republičkog fonda za penzijsko
Penzioneri u Srbiji imaju mogućnost da legalno rade i istovremeno primaju penziju, ali prava i obaveze zavise od vrste penzije koju ostvaruju, kao i od načina na koji su radno angažovani. Oni mogu da zasnuju radni odnos kod poslodavca, da rade po ugovoru o delu ili da pokrenu sopstveni posao. Svaka od ovih opcija nosi određena pravila koja je potrebno
6 Mnogi građani koji rade po ugovoru o delu nisu sigurni da li im se po tom osnovu uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, da li ostvaruju radni staž i na koji način se on evidentira. Odgovor na ova pitanja objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) , pojašnjavajući prava i obaveze osoba koje rade van radnog
Građani često tek pred penziju saznaju da im u PIO evidenciji nedostaju godine staža ili podaci o radu. To može da predstavlja ozbiljan problem, jer se prilikom ostvarivanja prava na penziju priznaju isključivo podaci iz službene evidencije Fonda PIO. Ukoliko neki period rada nije evidentiran, potrebno ga je dokazati, a što se nepravilnost ranije otkrije,
