Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 14. januara, obeležavaju Srpsku novu godinu, ali i praznik svetog Vasilija Velikog, pa se veruje da u ponoć treba pogledati kroz prozor i posmatrati vreme. Praznik Svetog Vasilija Velikog poznat je i kao Mali Božić, koji označava kraj božićnih svetkovina. Društvo U ponoć obavezno pogledajte u nebo! Sutra
Za Srpsku pravoslavnu crkvu 14. januar ima poseban značaj jer se tog dana proslavlja više važnih događaja iz hrišćanskog života i tradicije. Na ovaj dan obeležava se Obrezanje Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, sećajući se osmog dana po Njegovom rođenju, kada je Mladenac Isus po zakonu iz vremena Avrama obrezan u hramu. Tada mu je dato ime
U Srbiji se 13. januara obeležava doček Nove godine po julijanskom kalendaru, poznate i kao pravoslavna ili srpska Nova godina . Kao i kod drugih velikih praznika, i za ovaj datum vezani su brojni običaji, a posebna pažnja tradicionalno se posvećuje prazničnoj trpezi. Postoji i jedno pravilo kojeg su se domaćice oduvek pridržavale, verujući da donosi
Ruska pravoslavna crkva, kao i Srpska, i danas koristi julijanski kalendar. Dok se Nova godina slavi 1. januara, „stara“, Pravoslavna - odnosno kod nas Srpska nova godina kako je narod naiva, obeležava se u noći između 13. i 14. januara. Međutim, Ruska pravoslavna crkva (kao i Srpska) obeležava i još jednu „Novu godinu“ - liturgijsku, odnosno crkvenu,
Praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 14. januara, u narodu je mnogo poznatiji pod zajedničkim nazivom Mali Božić ili, kako se često kaže, pravoslavna Nova godina. Kao i gotovo svi veliki praznici u narodnom kalendaru, i Mali Božić prati niz običaja koji se razlikuju od kraja do kraja. Ipak,
Reči sveštenika Darka B. Jelića o takozvanoj „pravoslavnoj“ ili „srpskoj“ Novoj godini ne ostavljaju mnogo prostora za ravnodušnost. On ne napada ljude, niti im kvari radost iz pukog protivljenja, već pokušava da razdvoji ono što je navika i buka od onoga što je smisao i vera. Već na početku, bez uvijanja, postavlja pitanje koje zvuči jednostavno,
Za pravoslavne vernike , 13. januar nije običan dan - ovo je dan kada čekamo po mnogima jedan od omiljenih praznika - Srpska nova godina, koja prethodi Malom Božiću. U nekim domaćinstvima se toga dana još prave male proslave, pale sveće, poslužuju ostaci božićne trpeze i pomaže se siromašnima, zadržavajući duh praznične radosti. Tog dana jede se glava
Nakon celivanja ikone u crkvi mnogi vernici stavljaju novac na nju, međutim, to je velika greška. Veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava gde pravilno treba ostaviti dobrovoljni prilog. Često se dešava da vernici prilog ostave na ikonu ili mesta koja nisu predviđena za to. Veroučitelj Đuršević kaže da to nije pravo mesto za ostavljanje novca. Društvo
Postoje praznici koji se ne mogu smestiti u jedan dan, čak ni u tri. Njihova suština jednostavno ne pristaje u okvir kalendarskog kvadratića, koliko god on bio crven. Božić u Pravoslavnoj crkvi upravo je takav: ne dočekuje se, ne proslavlja i ne ispraća u jednom dahu, već se razliva kroz čitav niz dana koji imaju zajedničko ime - božićni praznici ili
