Top Vesti

MARCO BERTORELLO / AFP / Profimedia 0 komentara Postoje godine kada Bijenale u Veneciji izgleda kao pregled dominantnih umetničkih trendova. A postoje i one ređe, kada postane ogledalo sveta. Čini se da će 61. Međunarodna izložba umetnosti ostati upamćena upravo po tome. Ovogodišnje Bijenale otvoreno je u atmosferi kakvu Venecija dugo nije doživela

Afro festival, jedinstven događaj posvećen afričkoj kulturi i umetnosti, biće održan 20. i 21. juna u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (Andre Nikolića 14, Senjak). Manifestacija koja već više od dve decenije okuplja brojne posetioce, i ove godine donosi bogat i raznovrstan program – od kreativnih radionica i izložbi do muzičkih nastupa, gastronomskih

U petak 12. juna 2026. godine u Svečanoj sali Matice srpske održan je koncert „Dmitrij Šostakovič – muzika između senke i svetlosti“, u okviru delatnosti Omladinskog odbora Matice srpske. Koncert je priređen povodom 120 godina od rođenja velikog kompozitora Dmitrija Šostakoviča. Program je pozdravnom rečju otvorila dr Milena Kulić, predsednik Omladinskog

0 komentara Malo je mesta u čitavoj Evropi koja istovremeno mogu da se pohvale tradicijom dužom od jednog veka i statusom jednog od najvećih akva-parkova. Terme Čatež upravo su takva retka, plemenita turistička vrsta sa pedigreom. Ono što ih čini posebnim jeste gotovo potpuno odsustvo karakterističnog mirisa hlora. Naime, bazene svojevrsnog vodenog

U četvrtak 11. juna 2026. godine u Sali za sednice Matice srpske održano je predavanje prof. dr Milja Radana „Poreklo Karaševaka viđeno kroz prizmu govora, običaja i veroispovesti“, nakon čega je prikazan dokumentarni film „Slavenje, svetilj ili svetac. Krsna slava u Karaševaka“, čiji je autor prof. dr Miljo Radan. Program je pozdravnom rečju otvorio

Objavljen je junski broj „Letopisa Matice srpske” (god. 202, knj. 517, sv. 6) u kojem su u stalnoj rubrici „Poezija i Proza” objavljeni prilozi: Slobodana Mandića, Dobrivoja Vujina, Danila Jokanovića, Nebojše Lapčevića i Zdravka Miovčića, te prevodi dve kraće drame Sigizmunda Kržižanovskog i Ivana Fediščina. Rubrika „Eseji” donosi tekstove Aleksandra